Vi­ni­ći na­do­mak Da­ni­lov­gra­da i Mr­ča­jev­ci kod Čač­ka na pr­vi po­gled ma­lo šta ima­ju za­jed­nič­ko. Me­đu­tim, pre­da­nje go­vo­ri dru­ga­či­je i po­ka­zu­je da su pi­to­mi kraj u Šu­ma­di­ji još pri­je 250 go­di­na na­se­li­le po­ro­di­ce iz bje­lo­pa­vlić­kog pla­nin­skog se­la. Iako da­nas ni­je mno­go po­pu­lar­no po­zi­va­ti se na isto­ri­ju, u Vi­ni­ći­ma i Mr­ča­jev­ci­ma ne za­bo­ra­vlja­ju na za­jed­nič­ko po­ri­je­klo, pa sto­ga sva­ke go­di­ne to­kom po­pu­lar­ne „Ku­pu­si­ja­de” mla­di iz ova dva na­se­lja ko­ri­ste pri­li­ku da se upo­zna­ju. Ove go­di­ne na „Ku­pu­si­ja­di” su, od 11. do 13. sep­tem­bra, bi­li pred­stav­ni­ci Udru­že­nja Bje­lo­pa­vli­ća „Bi­je­li Pa­vle”, i to Mi­ro­slav i Mi­ljan Sta­ni­šić, Mi­len­ko Ka­le­zić i Ra­do­slav Živ­ko­vić, na­rod­ni gu­sla­ri iz Da­ni­lov­gra­da.
– Pro­šlo je vi­še od dva i po vi­je­ka od ra­se­lja­va­nja ne­ko­li­ko ugled­nih bje­lo­pa­vlić­kih brat­sta­va za Šu­ma­di­ju, me­đu ko­ji­ma su bi­li Mr­ča­ji­ći, osni­va­či Mr­ča­je­va­ca, Jo­va­no­vi­ći i dru­ge fa­mi­li­je. Mr­ča­ji­ći su pr­vi na­pu­sti­li Vi­ni­će 1746. go­di­ne, zbog ubi­stva tur­skih ha­rač­li­ja i ne­mi­nov­ne od­ma­zde Tu­ra­ka. Iz slič­nih raz­lo­ga Bje­lo­pa­vli­će je na­pu­sti­lo vi­še brat­sta­va i oti­šlo za Sr­bi­ju. Za Mr­ča­ji­će, osni­va­če Mr­ča­je­va­ca, nji­hov po­to­mak Vla­di­mir Vla­jo To­šić, ko­ji je bio do­pi­sni član SA­NU, is­tra­žu­ju­ći po­ri­je­klo svo­ga brat­stva, ot­krio je ro­do­slov­no sta­blo i de­talj­no ga opi­sao u obim­nom dje­lu „Mr­ča­jev­ci i oko­li­na”. Tra­gom svo­jih ko­ri­je­na on je še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka u svom is­tra­ži­vač­kom po­du­hva­tu du­že vri­je­me bo­ra­vio u Cr­noj Go­ri i ob­i­šao mu­ze­je i ar­hi­ve. Za­dr­žao se i u Vi­ni­ći­ma, gdje je bio brat­ski do­če­kan, a sa­znao je mno­go ko­ri­snih in­for­ma­ci­ja. U isto vri­je­me sa ise­lja­va­njem Mr­ča­ji­ća iz Vi­ni­ća je kre­nuo i Jan­ko Jo­va­no­vić, či­ji će se po­tom­ci ka­sni­je umno­ži­ti u vi­še po­zna­tih i ugled­nih brat­sta­va u Mr­ča­jev­ci­ma. U Mr­ča­je­vci­ma ne po­sto­je pi­sa­ni po­da­ci da su Jo­va­no­vi­ći iz Bje­lo­pa­vli­ća, ali po­sto­ji usme­no pam­će­nje da se nji­hov pre­dak Jan­ko Jo­va­no­vić do­se­lio baš iz tog kra­ja.
Mr­ča­ji­ći su pr­vo bo­ra­vi­li u Bu­ko­vu pod Ja­vo­rom, a za­tim su se pr­vi za­pu­ti­li pre­ma Čač­ku i na­se­li­li pro­stor ko­ji će ka­sni­je na­zva­ti Mr­ča­jev­ci. Mno­ge po­ro­di­ce sa­bi­je­ne u su­rom kr­šu brd­skih ple­me­na, pri­ti­snu­ti od tur­skog za­vo­je­va­ča i gla­di, tra­ži­le su spas u pro­stra­noj i pi­to­moj brat­skoj Sr­bi­ji. Mr­ča­ji­ći su pre­dio na oba­li Mo­ra­ve kod Čač­ka na­se­li­li već 1747. go­di­ne, a tri go­di­ne ka­sni­je, 1750. go­di­ne, Jan­ko Jo­va­no­vić se po­mi­nje u Mr­ča­jev­ci­ma. Tu se na­vo­de i dru­ga brat­stva iz Bje­lo­pa­vli­ća, kao npr. Ra­do­va­no­vi­ći (od Ra­do­va­na Go­ra­še­vog po­tom­ci Vuk­še Bra­ni­sla­va Bu­be), ka­sni­je pro­zva­ni Se­či­va­no­vi­ći, Se­ku­li­ći i dru­ga brat­stva – ob­ja­šnja­va Mi­ljan Sta­ni­šić.
On do­da­je da su u Mr­ča­jev­ci­ma pri­je ne­ko­li­ko da­na bi­li spe­ci­jal­ni go­sti i da je broj­na pu­bli­ka že­lje­la da sa­zna zbog če­ga su do­šli u Sr­bi­ju. Sta­ni­šić po­ja­šnja­va da je pred ne­ko­li­ko hi­lja­da po­sje­ti­la­ca „Ku­pu­si­ja­de” ob­ja­šnje­no za­jed­nič­ko po­ri­je­klo ži­te­lja Vi­ni­ća i Mr­ča­je­va­ca, a da je i iz­ve­den pri­go­dan pro­gram, a po­seb­nu pa­žnju iza­zva­li su srp­ski gu­sla­ri iz Bje­lo­pa­vli­ća.
– Do pri­je pet go­di­na ve­ze Vi­ni­ća i Mr­ča­je­va­ca ve­ći­nom su bi­le po­je­di­nač­ne. Do­go­vo­ri­li smo se da na­ša po­sje­ći­va­nja po­sta­nu tra­di­ci­o­nal­na. Pri­li­kom pro­sla­ve sla­ve Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg ugo­sti­li smo ih u Vi­ni­ći­ma, gdje su ob­i­šli ku­ći­šta svo­jih pre­da­ka. U Vi­ni­ći­ma ima po­seb­no mje­sto ko­je se zo­ve Zgra­de Mr­ča­ji­ća, a po­sto­je i pe­ći­ne Mr­ča­ji­ća. Uza­jam­no se po­sje­ću­je­mo na Pe­trov­dan. U Mr­ča­jev­ci­ma smo uvi­jek brat­ski do­če­ka­ni, zbog če­ga smo pred­stav­ni­ku Udru­že­nja za Sr­bi­ju Mi­ro­sla­vu Sta­ni­ši­ću uru­či­li po­seb­nu za­hval­ni­cu. Po­tru­di­će­mo se da u Bje­lo­pa­vli­ći­ma usko­ro odr­ži­mo ve­če Mr­ča­je­va­ca – za­klju­ču­je Sta­ni­šić.
I.M.


Mr­ča­jev­ci na tu­ri­stič­kim sta­za­ma

Mr­ča­jev­ci su po­seb­no po­sta­li po­pu­lar­ni na­kon 2003. go­di­ne, ka­da je pr­vi put odr­ža­na pri­red­ba na­zva­na „Ku­pu­si­ja­da”. U ša­to­ri­ma i na tra­di­ci­o­na­lan na­čin spre­ma se ku­pus, a ku­va­ri–ži­te­lji tru­de se da pri­pre­me što uku­sni­je je­lo. Ma­ni­fe­sta­ci­ja „Ku­pu­si­ja­da” se na­la­zi i na tu­ri­stič­kom pro­spek­tu Sr­bi­je. Sva­ke go­di­ne oku­plja sve vi­še po­sje­ti­la­ca, a bi­lje­ži i ve­li­ki rast po­sje­ti­la­ca iz ino­stran­stva.